Ekonomija Kosova

Ekonomija Kosova je jedna nova i dinamična ekonomija. Njena osnova pretvorila se sa centralizovane i dirigovane ekonomije u otvorenu tržišnu ekonomiju. Kao poseban cilj sada je već povećanje konkurentnosti ove ekonomije, povećanjem njenih kapaciteta za izvoz u cilju smanjenja trgovinskog deficita kojeg Kosovo trenutno ima.

Kao značajna zemlja za razvoj poslovanja, Kosovo nudi niz komparativnih prednosti, kao što jsu: mlado i veoma dobro kvalifikovano stanovništvo, prirodni resursi, povoljni klimatski uslovi, nova infrastruktura, fiskalna politika sa najnižim poreskim obavezama u regionu, geografski položaj sa pristupom u regionalno tržište CEFTA i Evropske unije. Kosovo, pored članstva u CEFTA-u, juna 2009. godine učlanilo se i u MMF-u (Međunarodni monetarni fond) i Svetskoj banci (SB) i teži drugim snažnim ekonomsko-finansijskim mehanizmima kao što su EBRD, STO Svetska trgovinska organizacija itd.

Značajne statistike ekonomije

• Broj stanovnika: 2.2 miliona
• Površina: 10,908 km²
• BDP: 4.2 milijarde evra (2010)
• BDP stopa rasta ekonomije: 4.0% (2010)
• BDP po glavi stanovnika:1909 evra (2010)
• BDP - podela po sektorima: poljoprivreda 20%, industrija 20%, usluge 60%
• Stopa nezaposlenosti oko 40 %
• Stopa inflacije: 3.5% (2010)
• Energetika:
• Proizvodnja: 5596 milijarde kWh (2010)
• Potrošnja: 6062 milijarde kWh (2010)
• Trgovinska razmena
• Izvoz: 295.0 miliona evra (2010)
• Glavni partneri izvoza: Italija (27.1%), Albanija (10.4%,) Makedonija (8.9%), Švajcarska (6.0%) Nemačka (5.3%), Kina (5.0%) Turska (3.2%), Srbija (2.1%), Slovenija (1.3 %).
• Roba koja se izvozi: prerađena roba (56%), ne-prerađeni materijal (25%), hrana i živa stoka 6%, gorivo 4%, mašinerija i prevozna oprema (3%), itd [1].
• Uvoz: 2,157 miliona evra (2010)
• Glavni partneri uvoza: Makedonija (14.8%), Nemačka (13.0%), Srbija (12.1%), Turska (7.0%), Kina (6.3%), Italija (4.7%), Albanija (3.2%), Slovenija (3.0%).
• Roba koja se uvozi: mašinerija i prevozna oprema (21%), prerađena roba (20%), gorivo (16%), hrana i živa stoka (16%), hemijski proizvodi (10%) itd [1].
• Prirodni resursi: lignit, cink, olovo, feronikel i plodno poljoprivredno zemljište.
• Valuta: evro

EKONOMIJA

Kosovo ima jednu novu i dinamičnu ekonomiju. Njena osnova pretvorila se sa centralizovane i dirigovane ekonomije u otvorenu tržišnu ekonomiju, koja je njenu duboku transformaciju doživela posle 1999. godine, oslobađanjem Kosova iz Srbije. Jedan od izazova sa kojim se suočavala tokom prošle decenije je bio i proces privatizacije. Tokom 2009. godine ukupno 114 novih društvenih preduzeća (DP) su bile proglašene za privatizaciju, čime do kraja 2009. godine broj je povećan na 569 svih privatizovanih DP-a. Od toga za 521 preduzeća potpisani su ugovori o prodaji, dok očekuje se da će biti potpisano još 48 (od kojih je 25 privatizovano posebnim spin-off-om).

Kosovska ekonomija koja se nalazi u jugoistočnoj Evropi, postala je deo ekonomske integracije ovog regiona, koja pruža mogućnost širenja tržišta na veoma širokom području. Cilj je sada povećanje konkurentnosti ove ekonomije povećanjem svojih izvoznih kapaciteta za smanjenje trgovinskog deficita kojeg Kosovo trenutno ima. Kao značajno mesto za razvoj poslovanja Kosovo nudi niz komparativnih prednosti, kao što je: mlado i veoma dobro kvalifikovano stanovništvo, prirodni resursi, povoljni klimatski uslovi, nova infrastruktura, fiskalna politika sa najnižim poreskim obavezama u regionu, geografski položaj sa pristupom u regionalno tržište CEFTA i Evropskom unijom. Kosovo, pored članstva u CEFTA-u, juna 2009. godine učlanilo se i u MMF-u (Međunarodni monetarni fond) i Svetskoj banci (SB) i teži drugim snažnim ekonomsko-finansijskim mehanizmima kao što su EBRD, Svetska trgovinska organizacija (STO) itd.

TRGOVINSKA RAZMENA KOSOVA

Kosovo je tokom 2010. godine postiglo iznos od oko 2.45 milijardi evra u trgovinskim razmenama, što je u odnosu na prethodnu godinu bio porast ovih razmena za oko 17%.

Kosovski uvoz robe tokom 2009. godine iznosio je oko 2.16 milijardi evra, što predstavlja nominalni porast od 11,48%.

Kosovski izvoz u 2010. godini iznosio je 295.9 miliona evra, što predstavlja nominalni porast od oko 79% u odnosu na prethodnu godinu. Trgovinski deficit je u blagoj meri opao sa 91,5% koliko je bio 2009. godine na 86.3% u 2010. godini, postigavši najveći procenat pokrivenosti od završetka rata, stopom od 13.7%.

Geografska rasprostranjenost trgovine Kosova tokom 2010. godine

Glavni trgovinski partneri na Kosovu ostaju zemlje Evropske unije (EU) i one iz regiona (iz CEFTA).

Kosovski izvoz u zemljama EU iznosio je 44.7% od ukupnog iznosa, što u odnosu na prethodnu godinu povećan je za 3.71%. Izvoz u zemlje CEFTA iznosio je 24.1% od ukupnog iznosa, i u odnosu na prethodnu godinu beleži pad od 25.39%, dok izvoz u drugim zemljama je iznosio 31.2% od ukupnog iznosa.

Izvoz Kosova prema grupi zemalja za 2010. godinu

Kosovo uvozi u zemlje EU otprilike 38.4% ukupnog iznosa, što u odnosu na prethodnu godinu uvoz je povećan za %. Izvoz u zemlje CEFTA je bio 37.3% ukupnog iznosa, u odnosu na prethodnu godinu što je imao pad od %, dok izvozi u druge zemlje obuhvataju 24.3% ukupnog iznosa.

Uvoz Kosova prema grupi zemalja za 2010. godinu

Glavni partneri Kosova u izvozu i uvozu

Kosovo uvozi iz zemalja Evropske Unije većinu vozila, mašina i opreme, duvanske i naftne proizvode, građevinski materijal, prehrambene proizvode, itd. Izvoz Kosova na tržište EU-27, pokazuju nizak nivo konkurencije, zbog činjenice da se uglavnom sastoji od otpada različitih metala i u ograničenom obimu nekih industrijskih proizvoda kao što su feronikal, građevinski materijal, proizvodi od drveta itd.

Trgovina sa drugim zemljama sveta

Iako preko 3/4 trgovine Kosova je usmerena ka zemljama CEFTA-e i EU-27, Kosovo ima trgovinske razmene sa većinom zemalja sveta, uglavnom u pogledu uvoza. Među njih treba napomenuti Tursku od koje se uvozi oko 7% od ukupnog uvoza, i Kinu od koje Kosovo uvozi oko 6.3% od ukupnog uvoza dok i izvoz u ovoj udaljenoj azijskoj zemlji je 5% od ukupnog broja ukupnog izvoza Kosova.

Izvoz i struktura izvezene robe

Najveći udeo u izvozu u 2010. godini, sa 51%, je zauzela obrađena roba, u vrednosti od oko 150.9 miliona evra, ostala neobrađena roba 25% izvoza u iznosu od 60.1 miliona. Ostatak obuhvata: hranu i živu stoku 6%, gorivo 4%, mašine i opremu 3% piće i duvan 2% i hemijski proizvodi 1% od ukupne vrednosti izvoza. U nastavku su prikazane poređenja sa prethodnom godinom.

Izvoz prema grupama proizvoda za 2010 (2009) godinu

Uvoz i struktura uvezene robe

Uvoz u 2010. godini se sastojao od mašinerije i opreme za transport 21% u iznosu oko 453.1 miliona evra, obrađena roba 20% u iznosu od 431.5 miliona evra, hrana i živa stoka 16% ili 345.2 miliona evra ili gorivo 16% ili 345.2 miliona evra, hemijski proizvodi 10% sa 215.8 miliona evra, ostala obrađena roba 9% sa 194.2 miliona evra, piće i duvan 5% sa 107.9 miliona evra, neobrađeni materijal 3% u iznosu od oko 64.7 miliona evra, biljna i životinjska mast 1% ili 21.6 miliona evra.

Uvoz prema grupama proizvoda za 2010 (2009) godinu

NEKI SEKTORI KOSOVSKE EKONOMIJE

Energetika i rudnici - Kosovo ima velika podzemna bogatstva, sa 14,700 miliona tona, ono zauzima peto mesto na svetu za rezerve lignita od kojih i proizvodi najveću količinu električne energije. Kosovo je tokom 2008. godine proizvelo 4738 milijardi kWh i potrošilo 5156 milijarde kWh električne energije.

Rezerve ovog minerala koji se koristi kao glavni izvor proizvodnje energije na Kosovu, procenjuje se da će trajati još 650 godina, uz sadašnji tempo vađenja.

Rezerve lignita se nalaze i u regionu Dukađinija i Drenice, ali vađenje minerala je trenutno ograničeno samo na centralnom Kosovu. Pored lignita, Kosovo je takođe bogata cinkom, olovom, zlatom, kadmijumom i bizmutom, boksitom, niklom itd. Kultura vađenja lignita datira još iz rimskog doba, dok savremeno vađenje minerala na Kosovu počelo je tridesetih godina prošlog veka, osnivanjem kompleksa Trepča.

Poljoprivreda i stočarstvo - Kosovo je bogato i poljoprivrednim zemljištem, gde 53 odsto ukupne površine je obradivo zemljište. Trenutno, poljoprivredni sektor doprinosi samo 19 odsto ukupnog NVP-a i 15 odsto iznosa izvoza. Prerada hrane na Kosovu je tradicionalno bila predvođena od društvenih preduzeća, dok danas one su neaktivne; tako da nove privatne kompanije su počele sa radom u ovoj oblasti. Većina ovih kompanija su male i još nisu u stanju da pokriju većinu zahteva na tržištu.

Investicije u ovim kompanijama, obezbeđivanje novih tehnika upravljanja može da vrši preporod u agro-industriju na Kosovu, do te tačke koja bi mogla da se takmiči i na međunarodnom tržištu.

Vinogradarstvo – Gajenje vinove loze i proizvodnja vina je stara tradicija na Kosovu. Tokom zlatnih godina, industrija vina samo u Orahovcu je imala proizvodni kapacitet do 50 miliona litara godišnje. Godine 1989. izvoz orahovačkog vina dostigao je 40 miliona litara koji je uglavnom distribuiran na nemačkom tržištu. Posle privatizacije, deo vinograda i fabrike vina u Orahovcu, je uspeo da pokrije dobar deo lokalnog tržišta, a takođe je pronašao i uspešno plasiranje na međunarodnom tržištu, posebno na evropskom tržištu.

Građevinarstvo - Poslednjih godina, građevinska industrija postala je jedna od najvažnijih sektora u kosovskoj ekonomiji. Taj sektor i dalje predstavlja veoma veliki ekonomski potencijal za Kosovo, s obzirom na potrebu za izgradnju novih naselja i putne infrastrukture. Vlada Kosova odlučila je povezati zemlju sa najvažnijim koridorima u Makedoniji, Albaniji i Srbiji.

Tekstilna industrija - Tekstil je po veličini drugi sektor na Kosovu, dok u vrhuncu svog razvoja 15 društvenih preduzeća za proizvodnju tekstila su zaposlili više od 1,000 ljudi i dostigle su prodaju do 35 miliona evra. Uprkos poslednjih događaja u regionu koji su pokvarili trgovinske veze, analize sugerišu da od 55 do 65 miliona evra mogu se postići izvozom u slučaju vraćanja ovih veza. U ovom sektoru postoji dosta prostora za investitore da ponovo Kosovo proizvodi gotovu odeću od tekstila proizvedenog u regionu.

Turizam - Turistički potencijal Kosova je usko povezan sa geografskim položajem Kosova, koje je okruženo sa svih strana planinama i koje se nalazi usred Balkana, tako da zemlja ima potencijala za zimski turizam. Planine na jugu Kosova, odmarališta poput Brezovice i Šar planine su veoma dobre i zanimljive mogućnosti za investitore. Trenutno odmaralište u Brezovici obuhvata tri hotela, dva restorana i devet ski liftova koji su trenutno u društvenom vlasništvu. Osim Brezovice, postoji još jedno planinsko područje koje se koristi za zimski turizam, a to su Prokletije, koje se nalaze na zapadu Kosova. Smatra se da ova turistička lokacija ima potencijal za smeštaj do 30.000 turista. Potencijal ovog regiona je već počeo da se skoristi od malih privatnih kompanija koje su izgradile privatne komplekse u selu Boge.

Bankarski sistem

Bankarski sektor na Kosovu se procenjuje kao jedan od sektora sa najboljim učinkom u ekonomiji. Bankarski depoziti i krediti su u porastu, dok obim finansijskih usluga se proširuje. Centralna banka Kosova ima nadležnost da licencira, nadzire i reguliše finansijske institucije na teritoriji Kosova. Sektor komercijalnih banaka sastoji se od 8. banaka. Komercijalne banke pružaju kompletan asortiman bankarskih usluga, uključujući: zajmove, garancije, tekuće račune, štedne račune, oročene depozite, transfere u zemlji i inostranstvu kao i usluge čuvanja vrednih stvari, i u 2009. godini, ove banke su povećale akcionarski kapital za 9.3%, postizanjem nivoa od 159.4 miliona evra.

Bankarski sektor, koji predstavlja najveći deo kosovskog finansijskog sektora, je okarakterisan sa povećanjem stope finansijskog posredovanja. U 2009. godini krediti izdati od bankarskog sektora dostigli su iznos od 1.4 milijarde evra, što je 7.7% veći nego u prethodnoj godini. Struktura kredita i dalje je slična i dominira se od kredita u sektoru trgovine. Što se tiče trajanja, dugoročni krediti nastavljaju da povećaju svoje učešće u ukupnom portfoliju. Značajan rast zabeležen je i kod depozita, koji su dostigli iznos od 1.74 milijardi evra, što je 21% više u odnosu na prethodnu godinu. Glavni izvor depozita nastavljaju da budu domaćinstva, dok u pogledu dospeća dominiraju kratkoročni depoziti. Povećanje nivoa finansijskog posredovanja do neke mere je ishod povećane konkurencije u bankarskom sektoru, koji se, između ostalog, manifestuje sa povoljnijim kamatnim stopama za kupce i većim kvalitetom usluga.

Kosovski bankarski sektor nastavlja da bude profitabilan, likvidan i solventan. Dobro stanje likvidnosti i solventnosti bankarskog sektora se pokazuje i kroz rezultate dobijene putem modela ’stress test’ koji testira osetljivost bankarskog sektora u različitim scenarijima. Pozitivan učinak je primećen i u drugim finansijskim sektorima. Industrija osiguranja pokazala se da je privlačan sektor za nove investitore, jer 2008. godine na ovo tržište je ušla još jedna kompanija. Štaviše, pored povećanja aktivnosti sa postojećim proizvodima, osiguravajuća industrija na Kosovu počela je ponuditi novu uslugu - životno osiguranje. Osiguravajuća društva na Kosovu su stabilna na zadovoljavajućem nivou kapitalizma. U 2009. godini imamo rast za još dve mikro-finansijske institucije koje su nastavile i ove godine da podržavaju lokalnu ekonomiju kroz kreditiranje. Krediti izdati od strane mikro finansijskih institucija iznose 57.500 miliona evra što predstavlja godišnji porast od 14.6%.

Spisak komercijalnih banaka na Kosovu

Banka Ekonomike
Ul. Migjeni 1,
10000 Priština
tel. 381 (0) 38 244 396
fax. 381 (0) 38 243 828
Kosovo
http://www.bekonomike.com
bek@bekonomike.com 

Banka për Biznes
Ul. UCK, br 41, Priština
10000 Priština
tel. 381 (0) 38 244 666
fax. 381 (0) 38 243 656, 657
Kosovo
http://www.bpbbank.com
info@bpbbank.com

ProCredit Bank
Ul. Majka Tereza br. 16
10000 Priština
tel. 381 (0) 38 555 777
fax. 381 (0) 38 248 777
Kosovo
http://www.procreditbank-kos.com
info@procreditbank-kos.com

Raiffeisen Bank Kosovo 
Ul. UÇK br. 51,
10000 Priština
tel. 381 (0) 38 22 22 22 142
fax. 381 (0) 38 20 30 11 30
Kosovo
http://www.raiffeisen-kosovo.com
info@raiffeisen-kosovo.com 

Banka Kombëtare Tregtare – Ogranak na Kosovu
Naselje Pejton, ul. Kosta Novaković br. 9
10000 Priština
Kosovo
tel. 381 (0) 38 222 910
fax. 381 (0) 38 222 907
http://www.bkt.com.al
infoBktKosova@bkt.com.al

TEB sh.a.
Ul. Agim Ramadani 15
10000 Priština
Kosovo 
tel. 381 (0) 38 230 000
fax. 381 (0) 38 224 699
http://www.teb-kos.com
info@teb-kos.com

Komercijalna Banka ad Beograd – Ogranak u Mitrovici
Ul. Kralja Petra Prvog 33
40000 Mitrovica
Kosovo 
tel. 381 (0) 28 423 822
fax. 381 (0) 28 425 295
http://www.kombank.com
posta@kombank.com

NLB Prishtina
Ul. Rexhep Luci br. 5
10000 Priština
tel. 381 (0) 38 234 111
fax. 381 (0) 38 246 189
http://www.nlbprishtina-kos.com
info@nlbprishtina-kos.com